[vc_row][vc_column]

Postojanje psihičkih smetnji, u nekim slučajevima, može otežati prevazilaženje pojedinih kriznih situacija ili znatno narušiti mogućnost osobe da živi samostalno. Međutim, iako postojanje psihičkog oboljenja povremeno može dovesti do ovakvih poteškoća, do smeštaja u dom dolazi zbog nedovoljno razvijene mreže podrške u sredini iz koje korisnik potiče, kao i zbog nepostojanja usluga koje bi omogućile korisniku da ostane u svojoj lokalnoj zajednici. Razlog smeštaja je često realna nemogućnost članova porodice da nastave da pružaju podršku svom obolelom članu (zbog starosti, dnevnog ritma, materijalne situacije i sl.) bez predaha i adekvatne pomoći od strane zajednice.

Svim korisnicima Doma obezbeđena je adekvatna ishrana, smeštaj i zdravstvena zaštita, dok ostale aktivnosti usmerene ka korisnicima u velikoj meri zavise od nivoa podrške koja im je potrebna u zadovoljenju osnovnih ali i drugih životnih potreba, te od ličnih želja i interesovanja. Korisnici se motivišu na uključivanje u neku od radno-okupacionih aktivnosti, u skladu sa sopstvenim mogućnostima i interesovanjima, kako bi na produktivan način ispunili svoju svakodnevnicu, te očuvali i dalje razveli sopstvene životne veštine.

Veliki trud se ulaže kako bi korisnici održali odnose koji su im važni, te su mnogobrojne aktivnosti usmerene na omogućavanje redovnog kontakta sa srodnicima i prijateljima, te na povremene posete lokalnoj zajednici iz koje potiču.[/vc_column_text][vc_empty_space height=“50px“]